Dijabetes kod dece

  • PDF

Dijabetes tipa 1 je najčešći oblik dijabetesa kod dece, čak 90-95% dece obolele od ove bolesti imaju ovaj tip. Međutim, svetske zdravstvene institucije ističu da je u porastu i broj dece sa dijabetesom tipa 2, a kao najčešći razlog se pominje sve veća gojaznost i loša ishrana mališana.

Glavni simptomi dijabetesa koji se uočavaju kod dece ne razlikuju se od simptoma koji imaju odrasli. Tu spadaju žeđ, gubitak kilograma, umor i često uriniranje. Često se navodi da su deca tada razdražljiva, da imaju bolove u stomaku, da imaju česte glavobolje i da im je ponašanje neuobičajeno (otvorena deca se povlače u sebe, imaju manje kontakata sa vršnjacima i slično).

Šećerna bolest se može javiti i kod jako male dece i beba, ali i kasnije. Navodi se da se bolest najčešće javlja u pubertetu i predškolskom uzrastu, ali, kao što je rečeno, ona se može dijagnostikovati u različitom uzrastu dece. Osnovna karakteristika dečjeg dijabetesa je nestabilnost, promenljivost, nagle promene nivoa glukoze u krvi iz dana u dan, ali i promena koja se zbiva tokom rasta i razvoja. To je nešto na šta roditelji i deca treba da budu pripremljeni i za šta treba da budu edukovani kako bi znali da odreaguju na adekvatan način. Nije neuobičajeno da se upravo zbog te nestabilnosti i promenljivosti šećera kao komplikacije bolesti javljaju česte hipo i(li) hiperglikemije. Kako do takvih situacija ne bi dolazilo, mora se obratiti pažnja na četiri stvari:

1) Redovno uzimanje insulina
2) Konzumiranje zdrave hrane i pridržavanje planova obroka
3) Redovno kontrolisanje nivoa šećera u krvi
4) Fizička aktivnost

Zabluda je da deca koja imaju dijabetes ne mogu da konzumiraju sve vrste namirnica. Istina je, zapravo, da deca koja imaju dijabetes treba sa jedu raznovrsnu hranu kao i sva druga deca koja žele da budu zdrava. To podrazumeva i povremene odlaske u McDonald's, pizzu, ali i slatkiše. Ključ uspeha pravilne i balansirane ishrane dece sa dijabetesom leži u nekoliko stvari. Prvo, svako dete, pa i ono koje boluje od šećerne bolesti, treba navikavati od malih nogu na pravilnu i zdravu ishranu. Ono što deca koja boluju od ove bolesti (i njihovi roditelji i ostala rodbina) treba da znaju jeste koliko jedinica insulina treba uzeti kako bi se ''pokrio'' određeni obrok. To podrazumeva malo jednostavne matematike i poznavanje vrednosti ugljenih hidrata svih namirnica. To znači da kad deca sa dijabetesom pojedu više neke određene hrane moraju joj prilagoditi dozu insulina. Neka deca mogu koristiti plan ishrane osobe sa dijabetesom. Ovaj plan omogućava da obroke, doručak, ručak, večeru i užine rasporedite pravilno i tako poboljšate regulaciju svog dijabetesa.

Posebno treba naglasiti značaj redovnog i kontinuiranog merenja nivoa šećera u krvi. To je jedini način da proverite kako su usklađeni doza insulina koju ste dali i hrana koju ste pojeli. Tek kada vam je poznato koliki je vaš šećer, znaćete kako ćete se ponašati i reagovati u svakodnevnim situacijama.

Fizička aktivnost predstavlja značajan aspekt razvoja svakog deteta, a naročito je važan deo plana brige o dijabetesu i može pomoći da se izbegnu problemi u kasnijem životu. Međutim, nivo glikemije može se menjati tokom fizičke aktivnosti pa deca moraju znati kako da se nose sa tim. Zbog toga je potrebno meriti glikemije pre, u toku i nakon fizičke aktivnosti.

Kakav će stav dete imati o dijabetesu, u velikoj meri zavisi od stava roditelja. Jedini pravi i ispravan pogled koji dete treba da ima o dijabetesu jeste da je to nešto što od trenutka kada se javi postaje njegova svakodnevnica i da je to nešto sa čim se može sasvim normalno živeti. Jako je važno pružiti podršku detetu kada je reč o ovim stvarima, naročito na samom početku bolesti. Isto tako značajno je i informisati ga i naučiti svim stvarima vezanim za ovo oboljenje i nastojati da mu usadite naviku da konstantno uči i saznaje nove stvari vezane za dijabetes.

Postoji nekoliko značajnih saveta kada je reč o tome šta roditelj može da učini za svoje dete, bilo da je ono malo ili u periodu adolescencije, bilo da se tek susreće sa ovom bolešću ili da već ima nekog iskustva sa njom.

- Naučite kako da pravilno dajete injekcije insulina

- Informišite se o simptomima niskog i visokog nivoa glukoze u krvi – kako ih prepoznati i šta činiti u tim situacijama

- Redovno merite nivo glukoze u krvi i čim dete dovoljno poraste, naučite i njega

- Naučite dete da samo sebi ubrizgava injekcije čim dovoljno odraste – obično je to oko 9 godina

- Redovno odlazite kod lekara, posebno ako se dete razboli iz bilo kog razloga – verovatno je potrebno prilagoditi tretman.

- Obavestite zaposlene u školi i drugove deteta o tome da vaše dete ima dijabetes i o simptomima niskog nivoa glukoze u krvi i šta učiniti ako ih primete.

I za kraj, ali nikako manje značajno – otvoreno razgovarajte sa svojim detetom o dijabetesu, njegovim strahovima i dilemama vezanim za ovu bolest. Naučite ga da postane odgovoran za svoje zdravlje i budite mu podrška i oslonac!

Plavi Krug na Facebook-u
LinkedIn
YouTube kanal
Pratite nas na Twitteru